БРАЋА ПОДИГЛА МАНАСТИР!
По предањима манастир су подигла два раздвојена брата Вуја и Груја родом из Рудника код Милановца.
Један од њих био је потурчен, а други у српској војсци. Када су се рат и буна завршили они су кренули један другог да траже. Сусрели су се на извору Свете Петке испод манаситра у Пирковцу и тада се појавила Света Петка, стала испред њих и рекла им где се налазе и да су они браћа. Захвалили су се Богу што су живи и Светој Петки што им је показала пут, а заузврат подигли су и доградили овај манастир у сврљишкој општини.
Манастир је обновљен 1857. године. За време Другог светског рата 1941. и 1942. године насликане су иконе и фреске.
Манастир је увек имао статус манастира, али је 175 година био без монаштва. Последњи игуман био је полу грк, полу бугарин Гигимен. Након њега у манастир је дошао чувени свештеник Благоје Поповић, рођак Јустина Поповића. Сав свој иметак што му остао од оца Јустина ћелијскога он даде да се црква обнови.
Поп Благоје је чувени поп кога су сада далеке 1946. године комунисти хтели да убију, али га је метак промашио и остао је жив. У овом крају нико није страдао у непосредној околини манастира током жестоких напада окупатора.
БЛИНДИРАН МЕРЦЕДЕС ПОПА БЛАГОЈА
Три блиндирана мерцедеса у бившој Југославији било је чедтрдесетих година, први је возио Краљ Петар, други Никола Пашић, а трећи поп Благоја из Пирковца.
КРАЉ ПЕТАР КАРАЂОРЂЕВИЋ БОРАВИО У ПИРКОВЦУ
У манастиру Светог архангела Гаврила боравио је Краљ Петар Карађорђевић. Он је пре Другог светског рата доста времена проводио у Пирковцу. По речима оца Варнаве многе значајне ствари су се одигравале за целу Југославију баш у овој светињи.
У то време манастир је имао струју, везу са Београдом и двором, кола др.
Иначе, у овом делу сврљишке општине људи су били више за краља него за комунизам, што сведоче и многи записи и књиге.
ОД 2002. ГОДИНЕ СВ. АРХАНГЕЛ ГАВРИЛО ПОНОВО СЕ ПРОГЛАШАВА МАНАСТИРОМ
Од 2002. године манастир Св. архангела Гаврила поново се проглашава манастиром, доласком оца Варнаве. Манастир је мушки и има братство. У манастиру се налазе и две старе монахиње.
Манастир је под заштитом државе.
На дан манастирске славе на хиљаде верника стиже из целе Србије и региона. Људи који овде дођу углавном ноће, а испред манастира и у дворишту буду постављене надстрешнице, шатори, лежаји и слично.
По речима многих људи, а и самог игумана Варнаве, ова светиња лечи и исцељује душу, помаже људима који имају проблема са породом и сл.